KO LOVI LOVCE?

Lovačka udruženja i nevladine organizacije "civilnog društva" 

https://www.agroinfo.rs/

Nevladine organizacije "civilnog društva" pokazuju izraženo interesovanje i brigu o divljači. Nekad to čine na čudan način. Na primer bilo je tvrdnji kako psi i mačke lutalice pridonose biološkoj raznovrsnosti u lovištu!? Aktuelni su zahtevi da se trajno ili privremeno zabrani lov nekih ili svih vrsta lovostajem zaštičenih vrsta divljači u Srbiji, bez ozbiljnih analiza. 

Uglavnom se radi o zahtevima da se postupa hitno, odmah, šalju se gomile zahteva. Za te organizacije  tipična je pojava da zahteve, skoro redovno potpisuju jedno ili dva lica, ali se pozivaju na saradnju sa drugim organizacijama. Veoma dobro su umreženi sa drugim manjim grupama ili pojedincima, nastojeći stvoriti utisak da se radi o zahtevima monolitne i veće grupe ljudi. Vešto koriste internet, zatim domaće i strane web portale na kojima pokreću inicijative za peticije. Pri tome za animiranje i spinovanje javnosti, tj za ostvarenje svojih ciljeva, ne retko koriste nepotpunu dokumentaciju, ili dokumentaciju i fotografije koje često nisu u vezi sa konkretnim zahtevom ili što je još gore, bez dozvole koriste privatne fotografije, što je krivično delo!

Niko ne spori pravo nevladinih organizacija "civilnog društva" da u okviru svojih statutarnih nadležnosti, kao i proklamovanih ciljeva pokreću kampanje za promenu zakona, da vrše edukaciju građana, pogotovo mladih, organizuju tribine, radionice, seminare, publikuju priručnike, časopise i brošure, ili da se bave konkretnim aktivnostima kao što je iznošenje hrane za divljač u zimskim mesecima, da urede i održavaju hranilišta ili prihvatilišta za povređenu divljač, kao što to čine lovačka udruženja! Naprotiv to su dobrodošla i za društvo korisna dešavanja. Ali pomenutih vidova aktivnosti je malo i nedovoljno, ili su zanemarljive od strane nevladinih organizacja tzv "civilnog društva".

Sličnosti i razlike

Država je na osnovu Zakona o divljači i lovstvu dala korisniku – lovačkom udruženju prava o pbavezu gazdovanja lovištem. Osnivanje i organizacija udruženja definisana je Zakonom o udruženjima. Zajedničko je lovačkim udruženjima i nevladinim organizacijama civilnog "društva" što se osnivaju i organizuju na osnovu Zakona o udruženjima. Veoma često im se ciljevi poklapaju kao što su zaštita životne sredine, zaštita biljnog i životinjskog sveta i slično.

Zakonodavac je ispravno postupio dajući prilično liberalne uslove za osnivanje udruženja. Ali ne postoje odgovarajući zakonski mehanizmi za kontrolu rada udruženja. Nadzor nad sprovođenjem Zakona o udruženjima vrši nadležno Ministarstvo preko upravnih inspektora. Ali u Zakonu o udruženjima nisu jasno definisana prava, dužnosti i ovlašćenja upravnog inspektora, niti su kaznene odredbe sistematizovane, što može biti izvor manipulacija i zloupotreba. Zato treba menjati Zakon o udruženjima građana.

Zakon o divljači i lovstvu, sa pratećim podzakonskim aktima, čini prilično čvrst okvir za poslovanje korisnika lovišta. Zakon o divljači i lovstvu ostavio je mogućnost da se pod određenim uslovima formiraju privredna društva, ali to se ostvarilo samo u pojedinačnim slučajevima. U Zakonu o divljači i lovstvu jasno su definisana prava, dužnosti i ovlašćenja lovnog  inspektora, a kaznene odredbe propisane su na pune tri strane teksta! 

Lovačka udruženja su fokusirana na upravljanje lovištem. Procenjuje se da u Srbiji ima preko 70.000 organizovanih lovaca. Taj neverovatan potencijal u socijalnom, organizacionom i multidisciplinarnom pogledu, je nedovoljno iskorišten. Lovačka udruženja oslanjaju se na tradicionalan način rada, fokusirani na ono što im je primarni zadatak i cilj, a to je gazdovanje lovištem. Lovačka udruženja gazduju lovištem na osnovu više Zakona (Zakon o divljači i lovstvu,  oružju,  Zakona o udruženjima, o veterini itd), što nije slučaj sa nevladinim organizacijama "civilnog društva", koje su u tom pogledu u boljem položaju i pod manjom kontrolom.

U lovačkim udruženjima retko postoje ljudi edukovani za vođenje kampanje, za nastup prema medijima, za prezentovanje lovačkog udruženja javnosti, pogotovo lokalnom stanovništvu i vlasnim strukturama. I samo članstvo nije dovoljno informisano, pa dolazi do konfliktnih situacija. Obzirom na brojnost članstva, rad lovačkih udruženja uglavom se finansira iz članarine i pokazuju nedovoljan interes za apliciranje na konkursima po određenim projektima, pogotovo inostranim. Organizacija lovačkih udruženja je inertna, često centralizovana, statična i formalna.

Sa drugee strane nevladine organizacije "civilnog društva" su  manje, što je u odnosu na lovačka  udruženja potencijalno nedostak, ali sve to nadoknađuju boljom organizacijom i umreženošću. Obzirom da se radi o manjim grupama, sredstva iz članarina nije dovoljna za finansiranje aktivnosti nevladinih organizacija, pa zato hteli to ili ne, iz pragmatičnih razloga koriste projektnu organizaciju matričnog tipa, koja je fleksibilnija i uz dobro planirane aktivnosti daje bolje rezultate. 

  Kako NVO funkcionišu?

https://evodiokaltenecker.com/international-
expansion-of-non-governmental-organizations/

"Nevladine organizacije rade kada tržišta i vlada propadaju! Postoje dve glavne vrste aktivnosti koje obavljaju NVO: zastupanje i usluge. S jedne strane, nevladine organizacije za zastupanje imaju za cilj da oblikuju društveni, ekonomski ili politički sistem podizanjem društvene svesti o nekom pitanju [1] kroz lobiranje, pripremu istraživanja i izveštaja, služeći kao eksperti za njihove uzroke, održavajući konferencije, razotkrivajući akcije. (i njihov nedostatak) vladinog i poslovnog sektora, i širenje informacija. Iako njihove akcije ne rešavaju problem direktno, oni mobilišu resurse za borbu protiv tržišta ili vladinih neuspeha." 

(Evodio Kaltenecker, Ph.D., and Mike Szymanski, Ph.D.;  (https://evodiokaltenecker.com/international-expansion-of-non-governmental-organizations/)

Nevladine organizacije "civilnog društva" veoma dobro su funkcionisale u periodu od 2000. do 2010. godine kada je bilo dosta grantova, donacija i fondacija iz inostranstva koja su finasirala njihove aktivnosti, uglavnom iz domena zaštite ljudskih prava i zaštite životne sredine. U tom periodu formirano je preko 300 NVO koje se bave zaštitom životne sredine i ljudskim pravima! U takvim uslovima NVO sektor imao je pozitivan uticaj na društvena zbivanja. U 2008. godini Evropa i Srbija ulaze u recesiju i finansijsku krizu, tako da mnoge fondacije napuštaju Srbiju. Do tada u NVO sektoru Srbije iskristalisalo se nekoliko jakih organizacija koje se sada uglavnom bave zakonodavstvom, zastupanjem i javnom politikom (think thank), i tzv međunarodnom saradnjom. Ostale organizacije "civilnog društva" morale su da se transformišu. Na međunarodnom nivou još postoje privatne fondacije koje pomažu udruženja, tj nevladine organizacije koje se bave doborobiti životinja, a na državnom nivou moguće je koristiti deo predpristupnih fondova EU, ali uglavnom u pograničnoj saradnji. Narodski rečeno situacija danas može se opisati kao: ”Plitka bara mnogo krokodila!”

Međutim, strukovna udruženja i udruženja lovaca nisu imala potrebu da se transformišu u organizacionom pogledu, jer još uvek mogu nekako da prežive na osnovu članarina, ređe kroz projekte tj konkurse. To sada postaje nedostatak lovačkih udruženja  i pripadajućih saveza koji ne primećuju ili nemaju potreba da primete nastale i nužne promene.

NVO "civilnog društva" u svemu ovome, istina sasvim legitimno, vidi mogućnost za rad. Imaju kadrove, koji kada se govori o primeni informacionih tehnologija, su superiorniji od kadrova u lovačkim udruženjima i savezima. Imaju solidna znanja o vođenju kampanja, znaju kako da nastupaju u javnosti, kao da upotrebe, ali ako je potrebno, i kako da manipulišu informacijima. Imaju konkretne ciljeve i jasnu misiju (što nedostaje lovačkim udruženjima) koja se može definisati kroz stav da: "....neprofitne organizacije civilnog društva, se zalažu za društvene promene i razvoj građanskog društva kroz edukaciju građana i zalaganje za dobru upravu i vladavinu prava, zaštitu ljudskih prava, životne sredine i dobrobiti životinja….”. Sve na jednom mestu – nema šta da se prigovori!

https://www.gdrc.org/ngo/ngo-for-ngos.html

"Nevladine organizacije (NVO), u različitim oblicima i definicijama, popunjavaju praznine u pružanju javnih usluga od strane vlada, posebno u zemljama u razvoju. Ovo uključuje informacije, znanje, finansije, usluge, kapacitete itd." (Hari Srinivas Serija studija slučaja E-105. juna 2016. [Ažurirano marta 2021]. https://www.gdrc.org/ngo/ngo-for-ngos.html). 

 

U Srbiji su urađene određene analize tzv ”trećeg sektora” (videti publikacijju ”Treći sektor u Srbiji – stanje i perspektive” (www.unimondo.org/content/download/16515/109433/file/3SS_SR.pdf). Za razliku od lovačkih udruženja koja su tradicionalno i statički orjentisana, NVO se fokusira ”na sticanju punopravnog statusa partnera u procesu društvenog dijaloga i potrebi izražavanja zajedničkih stavova na temu formiranja i realizacije široko shvaćene socijalne politike i međunarodne saradnje”. Dalje u tom dokumentu NVO prepoznaju potrebu ”da se populariše ideja umrežavanja, animiraju susreti nevladinih organizacija, propagiraju standardi koji će biti ustanovljeni u Kodeksu o načelima rada nevladinih organizacija, a takođe stvaraju uslove za diskusiju o optimalnim zakonskim rešenjima, koja regulišu aktivnosti u korist javnog dobra.” 

Lovačka udruženja i lovački savezi u tom pogledu su dezorijentisani, jer očekuju da država rešava njihove organizacione probleme umesto da se nametnu kao aktivni partner države.

NVO ispravno zaključuju ”da glavna snaga NVO-a u Srbiji leži u njihovoj fleksibilnosti, sposobnosti da maksimalno iskoriste tehnička sredstva kojima raspolažu, rastućoj solidarnosti između NVO-a, zajedničkim vrednostima, kao i solidnom korišćenju i brzom prilagođavanju novim znanjima i veštinama”. To su proklamovane vrednosti. Međutim, manji deo NVO "civilnog društva" deklarativno se zalažu za navedene vrednosti, ali u stvarnosti koriste svoje veštine i slabosti lovačkih udruženja, manipulišući javnošću radi boljeg pozicioniranja u odnosu na lovačka udruženja.

Deset pravila manipulacije

https://en.wikipedia.org/wiki/
Noam_Chomsky

Noam Chomsky, poznati američki pisac navodi deset pravila manipulacije, Tih deset pravila koriste se veoma često. Ako Vam se neka od ovih pravila manipualacije čine poznatim nemojte biti iznenađeni. Možda su vešto primenjeni na vama. 

(1)PREUSMERAVANJE PAŽNJE-Pažnju preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Ljude preplaviti gomilom nebitnih informacija, da ljudi ne bi mogli doći do osnovnih i sistemskih saznanja. 

(2)STVARANJE PROBLEMA-Ta metoda se naziva i “problem-reakcija-rješenje”. Treba stvoriti problem, da bi ljudi reagovali na njega. Poznato zar ne!

(3)POSTUPNOST PROMENA-da bi ljudi pristali na neku neprihvatljivu meru, uvodi se postepeno.

(4)ODLAGANJE-nepopularne promene najavljuju se mnogo ranije - unapred. Ljudi se tako postepeno privikavaju na samu ideje o promeni.

(5)UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA-Kada se odraslima obraća kao kada se govori deci ljudi potiskuju svoju kritičku svest i poruka ima snažnije delovanje. Taj mehanizam se koristi prilikom reklamiranja.

(6)BUĐENJE EMOCIJA - Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje ili izazvati osećaj simpatije u javnosti.

(7)NEZNANJE - Kvalitet obrazovanja treba biti što slabiji, na taj način lakše se manipuliše ljudima.

(8)VELIČANJE GLUPOSTI - Ljude treba stimulisati u prihvaćanju prosečnosti. Potrebno je uveriti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci. 

(9)STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE-Treba uveriti pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za vlastitu nesreću. Nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja.

(10)ZLOUPOTREBA ZNANJA -Brz razvoj nauke stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste.

Šta je činiti lovačkim udruženjima ?

Lovačka udruženja u organizacionom i funkcionalnom pogledu trebalo bi da se prilagode novim okolnostima, usklade i poboljšaju metode rada; - u prvom redu nastupom prema javnosti. Organizovano delovanje na promociji udruženja podrazumeva redovne konferencije i saopštenja za štampu,  organizuju kampanje za promociju aktivnosti kroz kontakte sa predstavnicima školske omladine i drugim strukovnim udruženjima, zatim lobiranjeme kod vlasnih struktura, drugih udruženja i stanovništva. Umrežavanje lovačkih udruženja takođe je važan ali obimana posao.

Važno je kako predstavljate sebe i svoju organizaciju u javnosti, jer odnosi sa javnošću prezentuju  organizaciju i njene aktivnosti. Poželjno je da ostavite utisak da su dobro došli, da ste odgovorni i profesionalni, i otvoreni za saradnju.

 Organizovano delovanje na promociji organizacije je stalna obaveza. Verovatno imate članove lovačkog udruženja koji su novinari ili imaju iskustva u kontaktima sa medijima. Koristite njihove veštine. 

Potrebno je poboljšati komunikaciju unutar udruženja. Nije dovoljno informisati članstvo samo na godišnjim skupštinama. Na skupštini nema dovoljno vremena da se govori o svim temama. Interna komunikacija i obaveštavanje članstva o bitnim događajima mora da se vrši redovno i kontinuirano. Na internetu o temi komunikacija postoje dosta materijala (https://poslovi.infostud.com/saveti/Osnove-komunikacije/154). Na taj način sprečavaju se konflikti, povećava međusobno poverenje i stvara dobar ugled u javnosti i što je najvažnije smanjuje se mogućnost delovanja tzv ”insajdera”, koji predstavljaju izvor informacija za nedobronamerne NVO. Važno je upoznati članstvo sa odlukama i radom organa uprave i stručnih službi, stvoriti uslove da što više članova uzme aktivno učešće u radu udruženja svojim predlozima.

Članove treba hrabriti da učestvuju u radnim grupama, komisijama i drugim oblicima delovanja udruženja.

Nije dobro izbegavati komunikaciju sa nevladinim organizacijama civilnog sektora. Težiti da se ostvari saradanja na principu: - rešimo jedan problem i nesporazum i lako ćemo rešiti ostalih stotinu!

Saznajte koje NVO u vašem okruženju postoje (https://www.yumpu.com/xx/document/read/34908263/registar-nvo-srbije-iz-oblasti-zaatite-a-3-4-ivotne-sredine-the-regional-)

Kada god je to moguće ostvarite kontakt  i na lokalnom nivou sa predstavnicima međunarodne zajednice (diplomatsko-konzularna predstavništva, strane i međunarodne, vladine i nevladine organizacije i donatorske agencije i dr.)  iz jednostavnog razloga što postoji mogućnost da su predstavnici međunarodne zajednice loše informisani, i da su zapravo vaše aktivnosti i vaši ciljevi dobri i nadasve realni. Na taj način ćete pravovremeno diskvalifikovati zlonamerne pokušaje manipulacije informacijama.

 

U slučajevima kada postoje nerealni ili isključivi zahtevi drugih NVO, pokušajte kulturno, argumentovano i stručno odgovoriti na zahteve. Ako su zahtevi realni i dobornamerni ponudite da učestvujete zajedno na projektu tj rešavanju problema. Ukoliko se radi o nedvosmisleno zlonamernim aktivnostima usmerenim na diskvalifikaciju vaše organizacije, koristite princip ogledala. A to znači koristite njihove metode. Ako šalju dopise nadležnim državnim organima, šaljite ih i vi, i to u prvom redu upravnoj inspekciji sa zahtevom da se proveri rad te NVO tj da li organizacija poštuje Zakon o udruženjima, Statut i druga opšta akta u svom radu, zatim da li imovinu koriste jedino za ostvarivanje svojih statutarnih ciljeva i/ili i za neke druge ciljeve i potrebe; ako su član neke međunarodne organizacije ili su predstavništvo stranog udruženja, proveriti da li je ta delatnost upisana u Registar.

Kod nadležnih organa insistirajte da izvrše kontrolu finansiranja i kretanja finansijskih sredstava preko domaćih i stranih računa sporne NVO zbog mogućeg nezakonitog rada. Treba znati da je krivično delo neovlašćeno fotografisanje, pravljenje audio i video zapisa, kao i neovlašćeno objavljivanje tog materijala. U tom slučaju moguće je podneti krivične prijave.

Radi spinovanja javnosti i korišćenja poluinformacija i dezinformacija pojedinci su spremni da metodom ”pljuni pa zalepi” (copy-paste) kopiraju fotografije i sadržaje koje nemaju veze sa radom vašeg udruženja, ili predmetnom kampanjom. Pomoću alata ”google slike” možete pretražiti odakle su preuzete fotografije i tražiti od vlasnika web strane ili časopisa, koji je dozvolio zloupotrebu svog informativnog prostora da objavi demant, što je zakonska obaveza. Na taj način kompromitovaćete počinioca i teško da će bilo kome pasti na pamet da ponovi istu grešku u odnosu na vašu organizaciju. Koristeći internet pretraživače saznajte više o njihovim aktivnostima i planovima, što vam može pomoći u profilisanju i donošenju operativnih i taktičkih odluka. Takođe koristite web portale na kojima se pokreću peticije da to isto učinite i vi. Regujete na forumima, koristitie društvene mreže kao što je fejsbuk.

Ali znajte; najveća zaštita je poštovanje zakona, poštovanje lovačkog kodeksa, poštovanje struke i nauke. Dobronamernim kritičarima, pa čak ako greše treba ponuditi saradnju. Prema zlonamernim koji žele da manipulacijom obezbede za sebe određenu korist, bez straha i veoma odlučno koristiti sva raspoloživa zakonska sredstva da bi odbranili vašu čast i ugled.

                                                                                                             mr Branislav Šarčević